16 - 30. novembar, 2009.

Svečano otvaranje: 16.11.2009. u 19h
Magacin u Kraljevića Marka

Radoš Antonijević i Selman Trtovac su umetnici koji pripadaju istoj generaciji. Bez obzira na tu činjenicu zanimljivo je da su oni studirali u različito vreme i na različitim mestima, odnosno različito su se umetnički razvijali i oblikovali. Uprkos tome postoje mnogi elementi - umetnički, filozofski, društveni i istorijski - koji ih duboko povezuju i daju smisao njihovoj zajedničkoj ideji da prikažu rad u istom prostoru pod naslovom Dijalektika.

Naslov, Dijalektika (grč. dialegomai - razgovaram, dialektike): fil. nauka o kretanju mišljenja kroz protivrečnosti, koje se, u toku mišljenja, ponovo ukidaju, je termin do koga su dva umetnika došla čestim zajedničkim razmišljanjem o umetnosti, zajedničkim suočavanjem sa dubokim protivurečnostima, neuralgičnim tačkama današnjeg vremena. U osnovi svega leži egzistencijalna potreba da se dođe do jake umetničke forme koja ima duboki smisao svog postojanja i izlaganja.

Radovi Radoša Antonijevića Krst - kavez - krevetac, Čudo u Manili, Aja Sofia itd. i radovi Selmana Trtovca Sofre, Sevdalinke, Crven fesić Nano, Spriala straha itd. ukazuju na istu tematiku kojom se oba umetnika na sasvim različit način bave. Teme, odnosno, pitanja identiteta i paradoksa koji iz tog pitanja proističu, čitanje istorije, politička pitanja pitanje umetnosti i njene uloge danas, pitanje humanizma i vrednosti danas, pitanje suživota ljudi po dijalektičkom principu su pitanja i istovremeno možda jedna moguća vizija kojoj oba umetnika teže.

Procedure istine (umetnost, ljubav, nauka i politika) centralna su pitanja koje postavlja francuski filozof Alen Badije u svojoj filozofskoj poziciji. Radoš i Selman istovremeno, potpuno nezavisno i intuitivno zauzimaju istu poziciju kroz umetnički jezik, poziciju koja je, u stvari, univerzalna i koja je oduvek važila u svetu umetnosti.